Pozdrav "Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse" pravi vernici izgovaraju do ovog praznika: Običaj se treba poštovati

Tokom uskršnjih praznika vernici su se međusobno pozdravljali rečima: "Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse", slaveći pobedu života nad smrću. Iako je većina navikla da ovaj pozdrav koristi samo na najveći hrišćanski praznik, pravoslavna tradicija uči da on treba da ostane u našem obraćanju mnogo duže, kao trajni podsetnik na radost vaskrsenja.

Uskrs, praznik nad praznicima i dan pobede Isusa Hrista nad smrću, obeležava se tri dana zaredom. Iako smo navikli da jedni drugima čestitamo rečima "Hristos vaskrse" i otpozdravom "Vaistinu vaskrse" uglavnom prvog dana, pravoslavna tradicija nalaže da ovaj pozdrav ostane u našem govoru mnogo duže. Ove reči trebalo bi izgovarati sve do Spasovdana, koji dolazi 40 dana posle Uskrsa, uvek u četvrtak.

Zašto bi uskršnji pozdrav trebalo da koristimo prilikom susreta sa drugima do Spasovdana? Spasovdan, odnosno Vaznesenje Hristovo, jeste dan kad se Isus Hristos javio svojim učenicima uz reči:

"Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".

Hristos je svojim učenicima obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetoga, odnosno do Pedesetnice (ili, kako se u našem narodu češće kaže, praznika Svete Trojice) ne izlaze iz Jerusalima. Tako su apostoli mogli da prenesu Hristovu veru narodu i da ljude spasavaju u veri, pa otud i naziv praznika Spasovdan.

Kad je blagoslovio apostole, Isus Hristos se, po predanju, uzneo na nebo – zato se praznik zove još i Spasovdan. Četrdesetnica se uvek slavi 40 dana posle Uskrsa, uvek "pada" u četvrtak, a datum je "pokretan", jer se uvek računa od prvog dana Uskrsa.

Na ovaj praznik ljudi jedni druge pozdravljaju rečima "Sveti Spase, spasi duše naše", kao vid pozdrava koji oslikava dubinu vere u Isusa Hrista.

Postoji, međutim, još jedna teorija o tome koliko dugo bi trebalo jedni druge da pozdravljamo rečima "Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse". Otac Ljuba Ranković praktikuje da ovaj pozdrav izgovara sve do Božića, kako bi se tokom cele godine smenjivala dva najlepša pozdrava u pravoslavlju - "Mir Božji, Hristos se rodi" i "Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse". Prvi od Božića do Uskrsa, drugi od Uskrsa do Božića. Tako se vernici cele godine podsećaju da su rođenje i vaskrsenje Spasitelja najvažniji praznici koji čine srž hrišćanstva. Izuzetak je, naravno, Bogojavljenje, kad svi jedni druge pozdravljamo rečima: "Bog se javi, vaistinu se javi".

Bonus video: Običaj šta svaka porodica u Sloveniji mora da uradi jednom u životu

(Espreso/Zena.blic/D.S.)